"ŽURIM DA RASPIŠEM IZBORE!" Analitičari o Vučićevoj najavi: Prihvatanje izborne volje građana jedno od najvažnijih pitanja
Dodajte Kurir u vaš Google izborPredsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da žuri da raspiše izbore, a ta izjava ponovo je u prvi plan stavila pitanje kada će građani izaći na birališta i u kakvoj političkoj atmosferi će biti održani izbori.
U emisiji "Usijanje" kod voditeljke Silvije Slamnig o mogućem terminu izbora, izbornim uslovima, opozicionim i studentsko-blokaderskim grupama, ali i postizbornim scenarijima govorili su dr Rajko Petrović, politikolog sa Instituta za evropske studije, politički analitičar Srđan Barac i Aleksandar Jerković, programski direktor Odbora za kontrolu i opservaciju (OKO).
Izbori smisleni ako završavaju krizu
Aleksandar Jerković ocenio je da vanredni izbori sami po sebi nisu rešenje ukoliko nakon njihovog održavanja politička kriza bude nastavljena. Kako je rekao, ključ nije samo u održavanju izbora, već i u tome da svi politički akteri unapred prihvate pravila i rezultate glasanja.
- Vanredni izbori imaju smisla jedino ako se njima kriza završava. U ovom trenutku ne postoji obaveza vlasti da ih raspiše, jer postoji stabilna većina, pa je odluka o tome stvar političke volje. Međutim, ono što je ključno jeste da imamo situaciju u kojoj jedni govore da izborni uslovi nisu dobri, da postoje problemi sa biračkim spiskom, funkcionerskom kampanjom i drugim stvarima, a istovremeno traže da se izbori održe. Ako već smatrate da nešto nije dobro, logično bi bilo da prvo definišemo šta je potrebno promeniti i da konsenzusom dođemo do toga da su izborni uslovi prihvatljivi, a zatim da svi kažemo da ćemo priznati rezultate, kakvi god oni bili - rekao je Jerković.
On je ocenio da je upravo prihvatanje izborne volje građana jedno od najvažnijih pitanja koje će pratiti naredni izborni proces.
- Nije suština samo u tome ko će pobediti, već da li će svi učesnici biti saglasni oko pravila i da li će prihvatiti rezultat kada glasovi budu prebrojani. Ako imate političke aktere koji unapred ostavljaju mogućnost da rezultat ne priznaju, onda se postavlja pitanje da li su izbori zaista cilj. Mislim da je zato važno da se sve strane jasno odrede prema tome da li će prihvatiti volju građana. Država pokušava da odgovori na primedbe koje su postojale, usvojene su preporuke ODIHR-a i određeni zahtevi organizacija koje prate izborni proces, pa sada treba da vidimo da li će politička volja biti takva da se rezultat izbora prihvati - istakao je Jerković.
Govoreći o izbornim uslovima, Jerković se osvrnuo i na kritike zbog novih paravana na biračkim mestima. Prema njegovim rečima, njihova svrha je upravo da biraču obezbede privatnost i slobodno odlučivanje.
- To je standard koji postoji i u Francuskoj i u Nemačkoj. Ideja je da ne bude kartonski paravan iza kog neko može da vam zaviruje i proverava šta zaokružujete, već da imate prostor u kome ste sami, da možete u miru da razmislite i izrazite svoju slobodnu volju. Birač mora da ima privatnost i anonimnost odluke, jer ne sme da postoji pritisak člana biračkog odbora ili bilo koga drugog. Dovoljno je da neko stoji pored vas i svojim pogledom ili reakcijom pokaže šta očekuje da zaokružite. Zato paravan koji praktično funkcioniše kao mala kabina povećava autonomiju birača i ne vidim šta je loše u tome - objasnio je on.
Pitanje je ko će prihvatiti rezultat
Srđan Barac govorio je o mogućnosti da se u političkom životu Srbije razvije model koji je nazvao "asimetričnom demokratijom", odnosno situacija u kojoj se izbori prihvataju samo ukoliko određena strana pobedi.
- Ako se kaže da su izbori potrebni, onda mora da postoji i spremnost da se prihvati njihova odluka. Ne može da bude princip da su izbori održani samo ako ja pobedim, a ako ne pobedim, onda se govori da izbora nije ni bilo, ili da uslovi nisu bili dovoljno dobri. Demokratija podrazumeva da politički akteri kažu da su uslovi dovoljno promenjeni, da su zadovoljni onim što je urađeno i da će priznati rezultate. Bez obzira na preporuke ODIHR-a, potrebna je i politička volja da se kaže: izaći ćemo na izbore i prihvatićemo volju građana - rekao je Barac.
On je posebno govorio o statusu grupa koje se predstavljaju kroz studentske plenume i blokade, navodeći da je za izlazak na izbore potrebno jasno definisati politički subjekt, njegov program i odgovornost prema biračima.
- Mi za sada nemamo jasno definisane političke subjekte sa druge strane. Imamo plenume, studente, blokade i različite nazive koji se koriste, ali kada izlazite na izbore, morate da postoji politički subjekt koji će građanima predstaviti svoju viziju Srbije. Ako je to stranka, ona ima statut, program, ciljeve i odgovornost. Ako je grupa građana, postoje pravila po kojima se ona formira za određene izbore. Građani moraju da znaju ko ih predstavlja, šta ta grupa želi da uradi i na koji način će se finansirati. Politička prava nose i političke odgovornosti - istakao je Barac.
Govoreći o mogućem terminu izbora, dr Rajko Petrović ocenio je da bi oni mogli biti raspisani relativno brzo, a da bi najkasnije početkom oktobra mogao da bude poznat formalni početak izbornog procesa.
- Očekujem da će izbori biti raspisani ubrzo, a najkasnije negde početkom oktobra. Već smo praktično ušli u predizbornu kampanju i tu, po meni, nema nikakve dileme. Očekuju nas najneizvesniji izbori od 2012. godine, između ostalog zato što smo čuli najave da će pojedini akteri, poput SPS-a, nastupiti samostalno, dok je Aleksandar Vučić jasno poručio da Srpska napredna stranka želi da izađe samostalno i osvoji dovoljnu snagu da nakon izbora može da formira vlast. S druge strane, opozicioni i studentsko-blokaderski deo već dugo govori da su izbori izlaz iz krize - rekao je Petrović.
On je dodao da će posebnu pažnju privući predsednički izbori i kandidati koji bi mogli da se na njima pojave.
- Izbori će zaista biti neizvesni, iako ja očekujem da će Srpska napredna stranka najverovatnije ponovo imati dovoljnu većinu da samostalno formira vlast. Ali kada se sve to prebaci kroz D'ontov sistem u broj mandata, jasno je da će biti potrebno dosta toga analizirati. Daleko teži i ozbiljniji posao biće na predsedničkim izborima, gde tek treba dobro sagledati ko će biti kandidati dveju ili više političkih opcija - ocenio je Petrović.
Jerković o "bugarskom vozu"
Jedna od tema bila je i kontrola biračkog procesa, posebno nakon kritika koje su se pojavile zbog novih zatvorenih paravana. Jerković je objasnio da, prema njegovom viđenju, postojeće procedure i kontrola na biračkim mestima predstavljaju prepreku za zloupotrebe.
- Kada govorimo o takozvanom bugarskom vozu, prvo moramo da objasnimo šta taj pojam znači. To je scenario u kome se birački listić iznese sa biračkog mesta, neko ga unapred zaokruži, preda drugoj osobi, a zatim se nepopunjen listić vraća i postupak se ponavlja. Međutim, pogledajte proceduru. Na biračkom listiću postoji vodeni žig, imate članove biračkih odbora iz različitih stranaka i veliki broj ljudi koji prate ceo proces. Imate praktično desetine pari očiju koje kontrolišu šta se dešava. Zbog svega toga takav scenario je veoma teško sprovesti na način koji bi mogao da utiče na konačan rezultat izbora - rekao je Jerković.
On se osvrnuo i na pitanje biračkog spiska i navode o građanima koji su preminuli, a i dalje se eventualno nalaze u evidenciji.
- Ako govorimo o biračkom spisku, postoji procedura identifikacije birača. Svaki građanin koji glasa ima ličnu kartu sa fotografijom, a članovi biračkog odbora imaju pravo da izvrše uvid u dokument. Tu je i provera, kao i obeležavanje birača. Zato bih voleo da mi neko objasni kako je moguće da jedna osoba glasa dva puta sa tuđom ličnom kartom kada ceo proces prati veliki broj ljudi iz različitih političkih opcija. Naravno da birački spisak mora da bude ažuran i da se radi na njegovom uređenju, ali moramo razlikovati stvarne probleme koji mogu da utiču na rezultat od tehničkih i statističkih pitanja koja sama po sebi ne mogu da promene izbornu volju građana - zaključio je Jerković.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs